Kako je biti Branislav Lečić 17. decembra pred finale TLZP?
- Super, pošto ću gledati i navijati za moje kolege koje volim i baš se nadam da će dobro da prođu. A videćemo kako će reagovati publika.
Što se tiče mene, ja sam već svoje pobede dobio, zato što je ovo sve, svaki put kada sam nastupao, bio jedan obračun sa sobom, tako da se osećam jako dobro što sam sad na kraju. Ovo je trajalo 12 nedelja, nije ni malo naivno, morao sam da uklapam sve sa svojim obavezama - imam i predavanja i predstave i gostovanja, tako da je to bilo stresno. Ali zadovoljan sam jer sam prošao jednu lepu stvar koju sam želeo da ukrstim - pevanje sa glumom i pokretom. Oni su birali, ja sam reagovao i uspeo sam da sačuvam jedan standard iza koga stojim.
Vi kao glumac morate da žonglirate, i scenskim nastupom i pokretom i pesmom. Šta je TLZP iz vas izvukao, što možda dugo niste radili ili ste zaboravili?
- U ovoj zemlji morate da budete adaptibilni. Pošto to nije tržište koje targetirano, u smislu da izvodiš jednu stvar i to je to. Ne možeš biti samo pozorišni glumac, nego sam i televizijski glumac, i filmski, radim i u serijama i dramama, radim u svim oblicima onoga što pripada mojoj profesiji, a to je svakako mjuzikl i pevanje. E to što toga nema dovoljno i što bih ja voleo da sam više to radio, to je upravo u TLZP bilo najavljeno, ja bih voleo da sam mogao više da ukrstim pesmu sa pokretom, sa koreografijom i sa glumom. Naravno, postoje Terazije kao teatar, i oni rade žanrovske stvari. All, ja bih voleo jednog dana da sam postavim nešto tog tipa, da režiram nešto gde će se tretirati pesma pokret i gluma, ne samo onako kako se to radi u mjuziklu, nego na jedan moderan način da istažujem na tom području. Zato što pesma može mnogo puta da zameni stvari koje ne moraju da se kažu, i obrnuto, pokret ume da saopšti nešto publici što ne mora da se dramski stukruira kao klasična drama. To me zanima, možda mi je TLZP probudio veće interesovanje za to.